Connect with us

Drustvo

Novembar ili mrtva jesen na oknima: „..SVE DOK INJE NE PADNE…“

Prijepolje Online

Kreirano

on

A ulicom niko ne prolazi

Kad se ono poslednjeg oktobarskog vikenda sat vrati, dan se skrati, novembar ušeta svojim nečujnim, sporim korakom, nestanu boje, ućuti sve. Jutra postaju nejutra, teška i troma za ustajanje. Ulica pružena od prozora i dalje, pusta i smrznuta. Čak i kad je novembar darežljiv kao što ovaj koji ostavljamo iza sebe beše. Slana tek zasoli kratko, nahvata se na automobilima, zgužva lišće i ostavi ga da trune. Retki su jutarnji prolaznici u novembru. To „nemanje nikoga“ da sretneš glavnom ulicom oboji jutro ćutanjem. Melanholija novembra. Tišina. I kao što Jevtušenko moli da se na njega misli u noći, ja bih odabrala rana jutra jer ne bi ta samotnost bila potpuna.

Beoshoes, Izeta Čavića 12, Vakuf

Kad je lepa jesen, uvek se prisetim te nežne knjige „Lepa jesen“ što je francuski pisac Žan Kasu napisa pedesetih. Zaista, da li „žaliti za onim što je prošlo ili što nije došlo“. Sećam se da smo dočekivali jesen sedamdesetih šlagerom:“Jesen je, šta da ti kažem…i sama već shvataš…nisu potrebne ni neke reči…ovo je surovo veme… sivilo umesto boja…“. Ali to je samo šlager, sentimentalnost nije slabost već zločin, rekao bi gore već pomenuti taj Rus što je voleo opori glas Edit Pjaf kad grune:“Ne, ne žalim ni za čim“…Sve tako počinje nekim malim pričama. Kao ono u romanima, kad se sumira život, i kad se među stranicama nekog klasika nađe sasušeni list ili cvet. Ali nekada se to smatralo bogatstvom ličnosti, a sada imamo bezlično prilagođavanje koje je nužno ruiniranje ličnosti. Taj jesenji Jesenjin bi već kraj okna kafanskog, lako prokomentarisao, srdit najviše na sebe.“Ko sam, što sam, samo sanjalica kome oko ispi magle let…“. A život, eto, prožive koliko mu se htelo „uz ostali svet“. A, eto, pamtio je „te jesenje noći jer je jesen žubora puna“. Radovao se taj huncut što „za tren dan prođe jer noću svetli luna“. A tako je potrebno poznanstvo kad dan prolazi kao tren, a noć postaje duga i svetiljke se pale na šarenu maskaradu. To život neko tako zove. Ipak, pamtiti valja: „Kad je poznah, nebo beše mutno, vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem, jesenje vode šumele zloslutno i sve je očajno žudelo za mrenjem. Glas njezin beše ko muzika tuge. Jesen duga. I hladno nebo“. Bodler se ne bi složio. Taj konzervativni mrzitelj svake promene video bi „jesenje nebo prozirno i rumeno“. Smejao se „mizerijama“ Crnjanski, onim svojim elegantnim smeškom:“Pevaće ti da sam ja ljubio jesen, stisak granja, rumenog, uvenulog“. Svelo lišće sa jablanova. „Niko nema časti“ , a bome, ni „dovoljno strasti“ da njega voli, do samo jablanovi viti i borovi pusti, ponositi“. Jesen Crnjanskog. Pitao bi:“Kažeš li, iznenada, u dobrom društvu, još i sada na čijoj strani si“? Pablo Neruda oseća samoću u jesenima Pariza, dok „bosa voda ide mokrim ulicama“, a „lišće onog stabla kao bolesnik tuguje“. Znam da bi brojne ondašnje gimnazijalke, ne znam da li i sadašnje, novembarskh jutara pesnikinju Desanku nosile jer niko nije znao „kako je duši kad zadnje drveće mre i zadnje lišće žalosno pevuši“, a nemaš kome i nemaš s kim, a i plašiš se kako bi duše grube razumele tvoje „jesenje patnje“.

tIh 2

Ali niko ne prolazi više ulicom ujutru. Ima nečeg nepopravljivo tužnog kad nemate kome reći;“Dobro jutro“. Sa tim se počinjao dan u gradu. Ali novembar skvrči grad, zaustavi puls, inje raspe po prozorima automobila iz kojih se više ne naziru lica. U novembru niko ne dolazi. Zašto je onda taj Aleksandar Blok pisao:“ A u jesen u dan hladni, vratiću se opet tamo, da lik prošli vidim samo“. Blok se vraćao, a Šantić nikad nije ni odlazio iz svog grada i gledao bi onako usamljen, kako „mru ruže“ dok je ćutke išao kroz „pokrov hladni svela lišća“, a noć jesenja za njim „uzastopce korača maglama dugim ogrnuta“. Valjda je „mrtva jesen na oknima“ onog Pere Zupca. Pa, ipak, novembar mi je kao i njemu uvek mirisao na kestenje. Bila je to „moja jesen“ koje više nema u dugim tihim, noćima prijepoljskim bez šetača. Nema uličnih prodavaca kestenja. Nema mirisa.

Niko ne prolazi ulicom od korzoa, odavno „bivšom ulicom“ za susretanja i pozdravljanja i mirise. Stefan Malarme nije imao razloga da poštedi teških reči one kojima su reči svakako teške:“Penjite se magle u traljama tmuše u visine koje će preplaviti močvare jeseni i graditi veliki tavan pun tišine. Pruži zaborav mučeniku koji se združio sa ljudskom stokom punom zadovoljnog smeha“. Lako je bilo Malarmeu da jesen drobi sa prozora svoga salona u kome se okupljalo društvo koje je umelo s rečima i o rečima uz reči rečito reći. Okravio Paz je svake večeri čuo te korake jeseni, korake šume koja je upravo stizala u grad sa hiljadama maglenih nogu. Nešto se priprema, a ništa se ne kazuje osim neizrecivog. Ista teturava jesen, sablast koja se klati u rukama veka, nemamo tela, ni duha, nemamo lica. Samo se vreme okretalo i okretalo i nije prolazilo…Milan Dedinac lepo vidi kako se nebo s njegovim likom u barama budi. Pust i sam u jeseni svojoj koja kane na ruke kao da su uzdrhtale grane. Jedini pod nebom. Nešto kao potpuna čama.

Novembar je. Jesen u pratnji vlage, magle i ljudske patnje. Je li to „odraz, kao u jeseni, u ljudskim očima. Ili „kroz nju mutnu prolazeć, to svako nosi sobom svoju jesen“. A vražji Drainac? Samo upravi korak sa mesecom i senkom što sa njim zajedno trunu“ a sa sobom nosi „čežnje za daljinama“.

Al ima taj Mika, taj Antić:“Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove. Ja umem u svakoj kapiji da napravim jun. Nemam obične sreće. Zavoli moju senku niz mokri dan. Sutra nas mogu sresti ponori. Svejedno, lepo je nemati plan“.

Indira Hadžagić

Nastavite sa čitanjem
Reklama

Brodarevo

ISPLATILO JOJ SE UČEŠĆE U ZADRUZI: Kija dobila apratman i bazen!

Prijepolje Online

Kreirano

on

Kristina Kija Kockar najviše će profitirati od učešća u „Zadruzi„. Nju po izlasku iz rijalitija očekuju brojni vredni pokloni koje će dobiti od svojih najvernijih obožavalaca.


Bivša stjuardesa i još zakonita supruga Slobe Radanovića postaće vlasnica luksuznog apartmana u mestu Dobre vode u Crnoj Gori, koji će joj darovati vlasnik hotela i ugledni biznismen.

FOTO: PRINTSCREEN/YOUTUBE

Reč je o čoveku koji je rodom iz Brodareva, ali već godinama živi u Berlinu i napravio je čitavu imperiju za kratko vreme. Apartman nosi simboličan naziv „Kija“, a isto ime nosi i bazen u sklopu hotela. Vlasnik poznatog ugostiteljskog lanca poseduje i helikopter i spreman je da ga ustupi za Kristinu ili njenu podršku kad god bude trebalo. Kijina kuma Vanja Ibrahimović potvrdila je ova saznanja.

 

FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE

– Da, poznajem tog gospodina. Reč je o uspešnom čoveku, za koga znaju svi u Crnoj Gori, na dobrom je glasu. On je iskazao potrebu da na bilo koji način pomogne Kiji. Kao kuma sam već sada zahvalna takvim ljudima, koji postoje, taman da se to i ne ostvari. U ovom momentu je najbitnije da ona sve ovo izdrži, mnogo je ljudi koji se javljaju, poklanjaju ili žele da poklone razne stvari – rekla je Vanja.

Ivan Ercegovčević/ foto: Printsreceen

Nastavite sa čitanjem

Drustvo

Grom zapalio kuću u Prijepolju

Prijepolje Online

Kreirano

on

Prijepolje — U prijepoljskom naselju Orovac, koje oko 10 kilometara udaljeno od centra grada, od udara groma zapalila se porodična kuća, a niko nije povređe, saznaje Tanjug.

Pripadnici Vatrogasno-spasilačke jedinice nalaze se na licu mesta i gase požar.

Kako saznajemo od komandira te jedinice Vujadina Kovačevića, radi se o manjoj kući u kojoj niko nije stanovao.

Vatrogasna ekipa nalazi se na terenu da sanira požar. Radi se o manjoj drvenoj kući, sumnjamo da je požar izazvao udar groma, rekao je Kovačević.

Danas po podne jaka kiša uz grmljavinu zahvatila je to područje, a bujični potoci načinili su manja oštećenja na putnoj infrastrukturi, dok su neku štetu pretrpela i poljoprivredna domaćinstva i malinjaci.

Tanjug

Nastavite sa čitanjem

Drustvo

Vlast u Prijepolju jasna: “Ne pristajemo na ucjene Micanovića!”

Prijepolje Online

Kreirano

on

Osnivač i predsjednik Odbojkaškog kluba “Bambi Volej” iz Prijepolja Adis Micanović štrajk glađu započeo je 8. maja, nezadovoljan sredstvima koja su mu dodijeljena od strane Komisije za raspodjelu sredstava sportskim klubovima u opštini Prijepolje. Dvije sedmice boravi ispred zgrade opštine, prethodno kačeći uvredljive parole na račun pojedinih ljudi iz lokalne samouprave i njihovih porodica. Predsjednik opštine je, kako navodi vijećnik za sport Nebojša Žunić, u duhu muslimanskog praznika pokušao da razgovara sa Micanovićem, ponudivši i određenu pomoć, ali je, kako dodaje Žunić, dotični Micanović bio kategoričan ističući da mu treba milion i po dinara.

“Zajedno sa predsjednikom opštine, a sve u duhu muslimanskog praznika i prevazilaženja ovog problema, a sve u interesu same djece. Nažalost, Micanović je bio jako kategoričan, pred nas u opštini postavio je ultimatum – milion dinara godišnjeg programa, plus nekoliko stotina hiljada dinara preko posebnih programa uz onih 150 hiljada koje je on dobio. Mi kao ozbiljna vlast nećemo raditi pod takvim pritiscima i ucjenama, ne možemo pristati ni na čije ultimatume”, navodi Žunić.

Razlog svega nastalog, smatra lider najjače bošnjačke stranke u vlasti Prijepolja Samir Tandir je čisto političke prirode. Dodaje da je protiv Micanovića podnio krivičnu prijavu zbog klevete.

“Ja sam meta SDP-a, prvenstveno ja lično, ali i moja stranka, jer smo ih porazili u Prijepolje. Prijepolje je prvi grad koji je Rasim Ljajić izgubio, sljedeći je Novi Pazar. Mi smo pokazali da je SDP itekako ranjiv i pobjediv. U toj stranci u Prijepolju ostalo je svega par penzionera, a njihov gnijev i mržnja prema meni sa tog aspekta je potpuno opravdan. Ja apelujem na sve ljude da svoje probleme rješavaju u institucijama sistema. Da li će neko da štrajkuje ili neće to je njegovo lično pravo, međutim tako se problemi ne rješavaju. Hiljadma stvari u životu ni ja možda nisam zadovoljan, pa Bože moj, radimo, borimo se da to riješimo. Vrlo često i dok sam bio u opoziciji politički organizacije meni bliske i ja smo bili diskriminisani, pa nikoga na političkoj osnovi nikoga ne pregonimo, ali moram jedno naglasiti – pravila moraju da se poštuju! Ako neko dođe i kaže mi: “Ako ti to i to Samire ne uradiš, ja ću da te napadnem”, a ja mu kažem: “Pa napadni me slobodno, ali na ucjene ja, moja stranka i ova koalicija apsolutno ne pristajemo!”, navodi Tandir.

Član opštinskog vijeća Milan Gačević smatra da ne treba popustiti pred zahtjevima Micanovića, dodajući da ni do dan danas nije opravdao sredstva koja su mu ranije dodijeljivana.

“Nemamo mi šta da razgovaramo sa Adisom Micanovićem, on treba da bude kažnjen i naredne dvije godine ne smije da dobije niti jedan dinar iz opštine zato što je napravio prekršaj. To je tačka. Predsjednik opštine iz najboljih namjera u susret bošnjačkom i muslimanskom prazniku izađe da mu ponudi neko kompromisno rješenje, a zamislite, on je odbio. Šta hoće on? Treba čovjeku milion i po… Pa treba i ovim ljudima ovdje metar puta koji nemaju 40 godina, pa im nikad niko nije došao da ih pita šta im treba. Treba i njima kora hleba, da nešto pojedu za večeru, možda žele sok da popiju. A jedan čovjek iz čista mira kaže da mu treba milion i po. Pa to je sramota. Ja ako se budem pitao, neće mu se popustiti niti milimetar”, kazao je Gačević.

Iako je u nekoliko navrata na razne načine bio napadan od strane Micanovića i njegovih kolega iz tzv. fantomskog Sportskog saveza, Milićević opet pozvao Micanovića da u duhu sporta prekine štrajk.

” I pored svega ja molim i apelujem na gospodina Micanovića ako ima imalo sportskog duha da prestane sa štrajkom, samo šteti sebi. On treba da nastavi razgovore sa Sportskim savezom Prijepolje, kao jedinoj legalnoj i legitimnoj ustanovi za sport u Prijepolju”, kaže Milićević.

Kolege sportski radnici složni u podršci gospodinu Milovanu Milićeviću, ističu, postoji samo jedan Sportski savez. I njihovi klubovi, podsjećaju, ostvaruju zapažene rezultate, sa sredstvima koja bi trebala biti veća, ali štrajk nije rješenje.

” Šta mogu reći? To su neki njegovi lični stavovi. Ne može se tražiti toliko sredstava, a da pritom niste opravdali sredstva koja ste prethodno potrošili. Ne znam, nemam komentar. FK Jasen, ponavljam, daje punu podršku jedinom legalnom i legitimnom Sportskom savezu, na čelu sa Milovanom Milićevićem i Adnanom Mušovićem”, kaže Hajrudin Đurđević, sekretar FK Jasen iz Brodareva.

” Želio bih prvo da ga pozovem da prekine štrajk, jer to nije način da se traži bilo kakva pravda. Ne treba da zloupotrebljava djecu, jer je pozadina svega ovogta politika. Podsjećam javnost da se ŽKK Mileševka čiji sam trener plasirala u Jedinstvenu B ligu Srbije, to je drugi rang takmičenja, imamo budžet koji možda nije adekvatan, ali nikada ni uprava kluba niti košarkašice nisu razmišljale o radiklanim potezima kakve sprovodi Micanović”, dodaje Branislav Divac, trener ŽKK Mileševka iz Prijepolja.

Iz lokalne samoprave poručili da sa njihove strane postoji dobra volja za razgovor, ali nikako ne i za pregovore. Ne može se situacija riješiti ucjenama.

SANA – Hamza Škrijelj

Nastavite sa čitanjem

Najpopularnije

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com