Connect with us

Drustvo

Uz najavu da uskoro počinje eksploatacija rude u Čadinju: Žašto državne dotacije nisu mogle preko Zlatibora?

Prijepolje Online

Kreirano

on

Чињеница да је рударство у средњем Полимљу делатност која се развијала још у четвртом веку, говори да ово подручје крије неизмерно рудно богатство. Ако неко поуздано зна шта се све крије у нашој непосредној околини, онда је то, свакако, геолог Љубинко Кијановић који је читав радни век је провео истражујући на десетине локалитета у овом делу Србије

Рударство у средњем Полимљу почиње у далекој, далекој прошлости. За време Римљана, у четвртом веку, експлоатисан је бакар на више места у овом делу Србије. Рудари су били у Јармовцу код Прибоја, у Чадињу код Пријепоља где је, у кругу некадашњег Текстилног комбината, одмах испод чадињских јама, откривена римска некропола где су сахрањивани рудари са оближњег копа.

Према доступним поузданим подацима, после вишевековног застоја, рударство се обнавља за време краља Уроша Немањића, који из Немачке доводи рударе Сасе, који формирају рударске колоније око рудника. У то време ради се у Шупљој Стијени код Пљеваља, Брскову код Мојковца и наравно, на Чадињу. О томе постоје и писани уговори. Саси су, несумњиво, ударили темеље новог рударства на овим просторима.

После тога постоје писани документи за време владавине Херцега Стјепана који се чувају у дубровачком архиву. Тамо стоје сачувани уговори о караванском преносу олова из Пријепоља и Бродарева у Дубровник.

Уследила је, затим, дуга празнина у којој нема рударских делатности у овим крајевима. Она траје све до 1913. године.

Српска академија наука и уметности 1913. године шаље тада своје најпознатије геологе у наш крај који долазе у околину Пријепоља да би интензивно радили на припремању наставка експлоатације руде из Чадиња и околних рудника. Годину дана касније избија рат, послови се прекидају, документација се губи и са њом планови које је тадашња власт имала са овим богатим налазиштем.

-Колико је Чадиње богато рудом и колико се за то богстатво знало и зна, довољно говори и податак да тадашња Аустроугарска, оно мало времена колико је била у овим крајевима, 1916 и 1917. године, шаље неколико својих геолошких екипа да истражују рудно богатство Чадиња. По документима до којих сам дошао проводећи радни век у рударству, налазе се имена неких Мађара, Немаца, Аустријанаца који су потписивали прецизне извештаје о резултатима својих истражних радова на Чадињу и Шупљој Стијени, каже Пријепољац Љубинко Кијановић, геолог у пензији. После тога, све до пред почетак другог светског рата, опет се прекидају све активности, али негде пред сами почетак рата, 1939 и 1940. године неки пријепољски трговци су ангажовали једног инжењера, Руса, да организује истраживање и екеплоатацију руде. Да се тада нешто радило сведоче и сада видљива два велика раскопа у врху Чадиња који су тада рађени. Била је започета и једна јамица, која је сада зарушена, а налази се изнад старе Гимназије, у Пајевића потоку, прича Кијановић.

Већ током 1945. године влада Демократске Федеративне Југославије формира неко тело у Пљевљима које наставља истражне радове у Шупљој Стијени, Брскову и Чадињу. Доводе једног Немца, готово извесно ратног заробљеника, инжењера Доната који руководи градњом једне јаме у Крастинама, при врху Чадиња.

-Он је утврдио да је ту прилично високо и да треба тражити погодан терен ниже како би се олакшао транспорт руде и смањили трошкови. У тим његовим извештајима који су, успут, били врло прецизни и са мог становишта сасвим реални, нема, међутим, никаквих података ни о врсти руде ни о њеном квалитету што наводи да инжењер Донат није узимао никакве узорке већ радио по постојећим штурим налазима. Око 1950. године радови на Чадињу се изненада завршавају, вероватно због Резолуције ИБ која је тада била најактуелнија и многима је дошла главе. У документима се наводи да је до прекида радова дошло због удаљености Пријепоља од рудника Зајача код Лознице који је изводио истражне радове. Сумњам да су то били прави разлози тим пре што се у Шупљој Стијени радови настављају и она већ 1951. улази у редовну производњу. У години кад је почела производњу, Шупља Стијена је имала доказане резерве од свега 340.000 тона руде олова и цинка. У наредних двадесетак година за које сам имао податке, јер сам радио неколико година тамо, у том руднику код Пљеваља је извађено милион и 350 хиљада тона руде, а он је и дан-данас у производном циклусу. Хоћу овим да кажем да ти први показатељи колике су резерве не мора ништа да значи осим да буде довољно јак разлог да се уђе у јаме и почне или настави са ископавањем, каже он.

У послератном времену, посебно тамо негде од раних седамдесетих година прошлог века, интензивиране су истражне радње о резервама руде у Чадињу. Много пута су прекидане па настављане, али никад због сумње о постојању резерви руде већ увек и искључиво због недостатка пара. Понекад је то било толико иритирајуће да је само потврђивало оно о чему се јавно никад није говорило: динар из буџетских каса никако није могао уз Златибор; његов крајњи домет је била околина Ужица. И тачка.

mmm5 ljubinko kijanovic

                    геолог Љубинко Кијановић

-Формирањем среза у Пријепољу, средином шесте деценије прошлог века, интензивирана су истраживања у Чадињу, али су трајала само колико и Срез. Његовим гашењем истраживања су привремено заустављена.

Настављено је 1963. када општина Пријепоље обнавља радове на Чадињу и у наредне две године формира се асоцијација удружених рудника северне Црне Горе коју чине рудници Црна Стијена, Брсково, Рудник угља Пљевља, Биозавод Црне Горе и општина Пријепоље и прави се први дугопрочни пројекат истраживања Чадиња, каже Кијановић. Рудник Шупља Стијена довози први компресор на Чадиње, чак смо направили и малу прославу, јер сам тада ја већ био прешао из Шупље Стијене у Пријепоље на стални рад. Неки Јусо Хасанагић је био шеф механизације у Шупљој Стијени и он је посебно био ангажован у транспорту компресора уз чадињске врлети. Рудник Шупља Стијена је направио прву јаму горе на врху која је отворила простор за истраживачки рад, направила прве геолошке карте, прву биохемију. У томе свему сам учествовао као инжењер Шупље Стијене са сарадницима. У Пријепоље сам прешао из врло прозаичног разлога јер није имао ко да ми пази децу!

Општина Пријепоље се најчешће сама, без неке видљиве подршке „одозго“ борила, а Шупља Стијена је дала основу за истраживање које је потврдило високе проценте чистог метала у руди Чадиња. Тада у „игру“ улази РТБ „Бор“ и „Геозавод“ из Београда, а Шупља Стијена је „шутнута“.

Од тада је, све до 1990. године , „Геозавод“ водио сва истраживања која су, рекох већ, више пута прекидана па настављана и тако то. За то време урађено је шест јама, оне су испробане, картиране, доказана је количина руде, доказана шира перспектива рудника…Све је било спремно за отварање рудника. Ипак…

M.M.Mутабџија, List Polimlje

                                   (наставак у наредном броју  Листа„Полимље“)

Nastavite sa čitanjem
Reklama

Drustvo

Obilna kiša paralisala Prijepolje (video)

Prijepolje Online

Kreirano

on

Kiša praćena grmljavinom i vetrom zahvatila je, baš kao i prethodnog dana, u petak popodne veći deo opštine Prijepolje i donela nove nedaće žiteljima. Tom prilikom, ponovo je naneta šteta već ranije oštećenoj putnoj infrastrukturi i voćnjacima.

Kiša je prodrla u domove nekoliko domaćinstava. Velika količina vode usporila je saobraćaj u gradskom i prigradskom područiju jer kišni kolektori nisu mogli da prime ogromnu količinu padavina. Tokom dana zasedalo je Opštinsko veće koje je sagledalo situaciju nastalu usled jakih padavina.

– Izdat je nalog Komunalnom preduzeću da vrši očepljavanje propusta i potoka i da za to upotrebi svu neophodnu mehanizaciju i ljudstvo. Prema najavama iz hidrometeorološkog zavoda Srbije žitelje Prijepolja i u subotu očekuje vreme slično današnjem, zbog toga je suludo raditi bilo šta drugo osim očepljavanja – kazala je članica Opštinskog veća Mirjana Bojović.

Najviše problema nevreme je donelo Lukama, Terićevini, naselju kod Svetlosti, Vakufu, Vinogradu Hašimbegovića polju, Srijetežima i Kolovratu sa okolinom. Zbog jakog nevremena pojedini delovi opštine ostali su bez napajanja ekelktričnom energijom.

PP Media

Nastavite sa čitanjem

Drustvo

Požar u fabrici tekstila u Prijepolju, nema povređenih

Prijepolje Online

Kreirano

on

U požaru koji je izbio u prijepoljskom preduzeću „Trendteks“ nije bilo povređenih osoba ali je do temelja izgoreo pogon konfekcije, potvrđeno je danas agenciji Beta u gradskoj Vatrogasno-spasilačkoj jedinici.

Po rečima komandira te jedinice Vujadina Kovačevića, požar je izbio jutros oko 6.30 u magacinu sirovina odakle se proširio na pogon za konfekcioniranje.

„Zahvaljujući mreži hidranata, radnici ‘Trenteksa’ su efikasno pomogli u lokalizovanju i gašenju požara i zajedno sa dve vatrogasne ekipe i 10 vatrogasaca Jedinice za protivpožarnu zaštitu pri Odeljenju za vanredne situacije Policijske uprave u Prijepolju, sprečili su širenje vatre na ostale pogone“, kazao je Kovačević.

On je dodao je u toku istraga o uzrocima požara i procena materijane štete.

Preduzeće „Trendteks“, koje je kupilo značajan deo nekadašnjeg tekstilnog giganta u Prijepolju, kombinata „Ljubiša Miodragović“, zapošljava više od 400 radnika.

autor: SA izvor: Beta

Nastavite sa čitanjem

Drustvo

Kolovrat u dimu, gori fabrika Trendtex (FOTO/VIDEO)

Prijepolje Online

Kreirano

on

Пријепоље –У раним јутарњим сатима дошло је до пожара у фабрици Трентекс у Пријепољу, изгорело је око 400 квадрата фабрике, тачније магацин сировина и погон шиваоне.

Foto: Tanjug/Glas zapadne Srbije

,,Јутрос је огроман облак дима притиснуо насеље Коловрат, који је долазио из правца конфекције. Нисмо знали шта се догађа, али био је хаос од велике количине дима који је притиснуо цело насеље”, казала је Марина Јешић радница угоститељског објекта у Коловрату.

Командир Ватрогасне јединице Вујадин Ковачевић казао је да је пожар избио у погону конфекције „Трентекс“ и да је након два сата гашења стављен под контролу.

 

,,Примили смо јутрос позив у 6:35 да је избио пожар у фабрици „Трентекс“ у насељу Коловрат. Пожар је стављен под контролу и сада се само ради догашивање. Пожар је захватио магацин сировина и погон шиваоне. На срећу нема повређених у пожару, а што се тиче узрока пожара и материјалне штете, то ће тек бити утврђено”, изјавио је Ковачевић.

Глас западне Србије

Nastavite sa čitanjem

Najpopularnije