Connect with us

Poljoprivreda

У Пријепољу основано пољопривредно удружење „Лимска долина“

Prijepolje Online

Kreirano

on

Група младих пољопривредних произвођача из Пријепоља основала је Удружење „Лимска долина“ како би остварили што боље услове производње, откупа и пласмана свих пољопривредних производа из овог краја.

Санел Диздаревић, председник Удружења „Лимска долина“

„31. августа смо добили решење из АПР-а  да смо званично постали Удружење, које ће носити назив „Лимска долина“. Због проблема са откупном ценом малине ове године, а и пре тога, дошли смо на идеју да направимо једно јако удружење пољопривредних произвођача које ће се бавити проблемима производње у Пријепољу, јер смо видели да као појединци не можемо да решимо овe проблемe“ – каже председник Удружења „Лимска долина“ Санел Диздаревић и додаје да је један од разлога формирања удружењa залагање за општи интерес свих произвођача, а не појединаца, како су их неки прозивали.

Ниска откупна цена малине овогодишњег рода ујединила је пријепољске малинаре који су се у великом броју крајем јула окупили на Скупштини, након чега је убрзо донета одлука о формирању удружења. Оснивачи удружења истичу да ће се оно бавити проблемима и могућностима свих пољопривредних произвођача са територије општине Пријепоља.

Marketing

Потпредседник Удружења „Лимска долина“ Владан Попадић каже да ће настојати да се у удружење учлане све структуре пољопривредних произвођача, од воћара, повртара и сточара.

Како се наводи у Стратегији одрживог развоја оштине Пријепоље 2016-2020, бројни су проблеми са којима се суочавају пољопривредни произвођачи, док су формирана удружења углавном без стварне свести о правима и обавезама које из тих активности проистичу. То је био и разлог због кога су пријепољски пољопривредници решили да формирају ново пољопривредно удружење.

Владан Попадић

„Наредних дана биће завршене приступнице на основу којих ће људи моћи да се учлане у удружење и тако ћемо заједничким снагама покушати да решимо проблеме пољопривредних произвођача у Пријепољу. Мислим да је најбоље решење да заједничким снагама кренемо у решавање проблема по питању производње, откупа и пласмана свих пољопривредних производа у општини Пријепоље“ – каже Попадић и истиче да би наредних дана требало да имају састанке у Министарству пољопривреде како би указали на тренутне проблеме.

План је да се Скупштина Удружења одржава једном месечно и да на њој учествују сви чланови како би изнели своје проблеме и заједнички тражили решење.

„Нико неће радити у свом личном интересу, ни за пет ни 10 људи. Већ имамо око 300 захтева за пријем у удружење тако да сматрам да ће ово бити једна озбиљна прича, не само за удружење, већ за целу Општину“ – закључује  Владан Попадић.

Удружење „Лимска долина“ осим председника и потпредседника има и председника Скупштине и Управни одбор,  у коме су заступљени представници свих пољопривредних грана и који очекују да Удружење до краја године окупи више стотина чланова.

 
Forum Info Prijepolje

Nastavite sa čitanjem
Reklama

Drustvo

Prijepolje: U jeku sezone malinari odustaju od berbe

Prijepolje Online

Kreirano

on

Претходних година, у време сезоне бербе малина, углавном смо бележили успешне приче малинара. Расли су засади малине, људи су почели да се враћају на своја имања .. Ове године, прича је добила други ток, тачније, произвођачи кажу да је све кренуло низбрдо. Причу која то потврђује забележили смо у селу Думљани, које је скоро цело под засадима малине.

Комшије по малињацима Хасан Халиловић и Љубиша Пурић: један прекинуо бербу, други планира. Кажу да их временске неприлике, монопол хладњачара, недовољна брига државе, терају да предузму драстичне мере.

Хасан на свом имању броји око 20 хиљада, Љубиша 50 хиљада садница малинa. У хладњачама им кажу да немају довољан број гајбица и због тога  добијају много мање него што су им реалне потребе.

Хасан Халиловић
Ја сам пријавио да имам 13 тона очекиване малине, а задужио сам 60 гајбица. Да ли сам ја могао да поберем малину са 60 гајбица – наравно да нисам. Јутрос сам вратио све људе који беру. И из још једног разлога сам их вратио: јучерашњи род сам бацио у реку Лим. У хладњачи је дошло до једне несхватљиве ситуације.. тражи се једна буђава малина у гајбици од два кила. И наравно да ће је наћи без обзира у каквим је условима убрана. То је разлог да се не прими малина – истиче Хасан Халиловић.

Бербу ће за неколико дана највероватније прекинути и Љубиша Пурић.

Доста се пара уложило и потрошило, доста се дугује. Да не бих ишао дубље у провалију, највероватније ћу да прекинем бербу и да ових 2,5 хектра сравним са земљом, оставићу 3 -4 реда да имам деци за сок. 

Пошто му је малинарство једино занимање, Љубиша планира да након што прекине да се тиме бави, оде у иностранство, баш као што каже 99,9 % одсто људи са којима је причао.

На листи одговорних за  лоше стање у малинарству, Љубиши су извозници и хладњачари на самом врху.

Љубиша Пурић
То су паразити који паразитирају на кожи овога народа и који сваке године сисају крв овом народу. Зар су битнији 10 – 15 извозника колико их има, или 300 – 400 хиљада људи?! Кажу немају гајби, али имају, него не дају. То је проузроковало да ми опадне цео род малине, око пет тона. Тренутно ми на земљи лежи око 5 000 евра – додаје Љубиша.

Кажу да их у малињаке могу вратити смислени потези државе али и општине.

Држава зна пошто се извози малина, колико откупљују хладњачари, колико зарађују … Треба да имамо јаку државу иза нас, да функционише. Ми бисмо онда знали за шта радимо – каже Хасан. 

Од општине Пријепоље, Љубиша захтева да прогласи стање елементарне непогоде. 

На свим малињацима су примењене агротехничке мере. Ништа не помаже. Прскали не прскали, малину хвата буђ и трули због обилних падавина. Људи су задужени, требало би да се види да се на неки начин ти кредити репрограмирају. Ми смо грађани ове општине и државе, нисмо грађани Монголије.

Последице ниских откупних цена, радикалних потеза произвођача и лошег времена трпе и берачи.

Вида Глушчевић
Ово је Богу плакати. Не знаш шта да обереш, шта да оставиш. Цео ред пређем не могу гајбу и по да наберем. Глава ме заболела од секирације за малином. Ја своју малину немам, али долазим да зарадим. Још ти кажу хладњачари ова ти ваља ова ти не ваља. Ово треба све запалити .. и државу и све – каже дугогодишња берачица Вида Глушчевић.

А када прође берба и све се стиша, тек ће тада проблеми почети да испливавју на површину, сматра Љубиша, јер ће се лоша година одразити пре свега на материјално стање људи, што би могло да проузрокује и више социјалних проблема.

Forum Info Prijepolje

Nastavite sa čitanjem

Drustvo

Koliko može da se zaradi na malinama?

Prijepolje Online

Kreirano

on

Otkupna cena maline na jugu Srbije pala je na 80 dinara, malinari najavljuju nove proteste, država pokušava da posreduje između proizvođača i hladnjačara. Koliko i da li na malini može da se zaradi posle pada cene, koji je pogodio i Poljsku, a ne samo Srbiju, „Blic“ je pitao stručnjake.

Poljski malinari pozvali su svoje kolege da prekinu berbu i to zato što je otkupna cena po kilogramu oko 66 dinara, dok su naši malinari šokirani cenom od 80 dinara po kilogramu koja je ponuđena na jugu Srbije, a kako „Blic“ saznaje, slična cena se nudi i u okolini Prijepolja. Asocijacija malinara Srbije najavila je nove proteste, a njen predsednik Dobrivoje Radović rekao je da je razgovarao s ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem kako bi sa hladnjačarima postigli dogovor da otkupnu cenu povećaju na 125 do 135 dinara po kilogramu.

Poljaci traže povećanje od najmanje 30 dinara po kilogramu pošto proizvodnja kilograma maline u toj zemlji košta i do 93 dinara. Prema rečima prof. dr Zorana Keserovića sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, proizvodnja kilograma maline u Srbiji košta od 85 do 90 evrocenti, odnosno od 100 do 106 dinara.

Beoshoes Prijepolje, Izeta Čavića 12, Vakuf

– Prema ceni proizvodnje, realna otkupna ceni bila bi oko 1,2 evra. Prosečna otkupna cena u ovoj godini pokazuje da je cena u Arilju 1,3 evra, dok je u južnoj Srbiji 0,8 evra – kaže Keserović i dodaje da cenu diktira svetsko tržište.

On napominje da bi kod cene od 1,2 evra po kilogramu zaradili svi, i proizvođači i izvoznici.

– Po toj ceni, sa oko 12.000 kilograma malina po hektaru, čista zarada proizvođača bila bi 5.000 evra. Izvozna cena je 1,8 evra i uz troškove, na tih 12.000 kilograma hladnjačari i izvoznici bi zarađivali još oko 3.000 evra – kaže Keserović.

Poredeći našu i poljsku malinu, Keserović kaže da je, iako je kvalitet srpske maline ugrožen, razlika u kvalitetu između naše i poljske maline i dalje neuporediva.

– Ni malina iz Poljske, ni iz Čilea ne može se porediti sa našom malinom po kvalitetu. Agrotehološki uslovi za gajenje su izuzetni kod nas – kaže Keserović.

On ipak kaže da se kvalitet kvari podizanjem zasada lošijih sorti u podnebljima koja nisu poznata po malini, kao na primer u Vojvodini. Keserović ističe da je na to upozorovao još pre tri godine, kao i da bi to moglo da našteti ugledu našeg brenda.

Keserović kaže da se problem sa malinama i nezadovoljstvom malinara javlja svake godine u doba berbe. Kako kaže, postoji rešenje za sve probleme, a vidi ga u očuvanju brenda i integraciji sistema od proizvodnje do plasmana.

– Umesto da državne institucije rade na integraciji, kod nas je više urađeno na dezintegraciji. Treba raditi na unapređenju proizvodnje sadnog materijala, očuvanju kvaliteta i zajedničkom nastupu u svetu. Pre dve godine pali smo na peto mesto po proizvodnji, a 2002. godine bili smo drugi – kaže naš sagovornik.

On napominje da je jedan od predloga da se zarada deli, odnosno da proizvođači deo novca dobiju po predaji voća, a drugi deo kada se voće izveze i da se ta zarada podeli.

– Država mora stimulisati kvalitetan sadni materijal i poboljšanje tehnologije proizvodnje, kao što je urađeno sa proizvodnjom jabuke, borovnice i trešnje. Malo zasada zaštićeno je od grada i sa dobrim sistemom navodnjavanja – napominje Keserović.

On još kaže da proizvođači treba da se umreže i počnu da grade svoje hladnjače i prerađivačke kapacitete, te da bi otvoreno trebalo reći da li neko u Srbiji ima monopol na izvoz i prodaju, da ne bi došli u situaciju kojoj je profesor nedavno svedočio, a to je da ljudi seku malinjake u okolini Loznice.

Srbija je inače prošle godine izvezla oko 85.000 tona smrznute i oko 6.000 tona sveže maline. Taj izvoz vredan je 261 milion dolara i u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije malina je u samom vrhu.

Berba maline u susednoj Bosni i Hercegovini počela je pre desetak dana, malina se već predaje, ali proizvođači još ne znaju koliko novca će dobiti za nju. Njihova želja je 2,5 konvertabilnih maraka, odnosno oko 150 dinara za kilogram, dok je prošle godine bila oko 115 dinara, pa je izvesno da će i u BiH biti nezadovoljstva cenom. Najveći uvoz maline u Srbiju je upravo iz ove zemlje, a proizvođači kažu da hladnjačari tu malinu mešaju sa našom, daleko kvalitetnijom.

Autor/izvor: SEEbiz / Blic 

Nastavite sa čitanjem

Drustvo

MALINARI OPET NAJAVLJUJU BLOKADU PUTEVA „Hladnjačari su obustavili otkup, sad plaćam berače, a bacam pola tone malina DNEVNO“

Prijepolje Online

Kreirano

on

Tek što je malinare ogrejala nada, posle vesti koje su preneli njihovi predstavnici, da će država sa otkupljivačima pregovarati da otkupna cena ovogodišnjeg roda bude 125 – 135 dinara, mnogi hladnjačari su obustavili otkup.

Na desetine njih u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu od prekjuče ne prima malinu, mnogi su se na to odlučili juče, a prema najavama još puno njih će prestati sa otkupom. U Prijepolju, Bajinoj Bašti, Arilju, Ivanjici, malinari su obustavili berbu.

 
Malinari_protest_prijepolje_blokirano_vesti_blic_unsafe

 

– Poniženje za poniženjem! Prethodnih dana su govorili da je malina druge klase i uzimali je za 80 dinara, od utorka uopšte ne otkupljuju. Zbog toga će mi samo danas propasti najmanje pola tone. Plašim se da mnogi zimus neće imati šta da jedu – kaže Dragan Vukajlović, mailnar iz bajinobaštanskog sela Dub.

Asocijacija malinara Srbije za petak je najavila protestne vožnje po celoj Srbiji.

– Jutros su mi došli berači kojima moram isplatiti po 2.000 dinara, a malinu koju uberu ću baciti. Na protest? Ne, hvala! Danima smo, rešeni da istrajemo, držali magistralu pod blokadom, da bi na kraju bilo „vuk pojeo magarca“. Od prestanka te blokade, priča se, neki su se prilično ovajdili. Bolje da mi rod propadne nego da od njega ćare izvoznici – kaže poljoprivrednik iz Prijepolja.

U ovoj opštini cena maline poslednjih dana je sa 120 pala na 100, potom na 80 dinara, da bi neke hladnjače potpuno prestale sa otkupom. Na jugu Srbije od prošlog vikenda malina sa plaća 50-60 dinara.

Vesti o prestanku otkupa hladnjačari su slali SMS porukama, posredstvom otkupljivača koji rade u njihovo ime, ili su jednostavno malinare na svojim objektima dočekali pisanim obaveštenjima o prestanku otkupa.

Obaveštenje hladnjačara
FOTO: V. LOJANICA / RAS SRBIJA
Obaveštenje hladnjačara

Hladnjačari, po već uobičajenoj praksi, žele samo aninimno da pričaju o ceni maline. Oni kažu da je problem oko otkupne cene mnogo kompleksniji i da proizvođači ne žele da ga shvate.

– U dobrom delu Bosne otkup je prekinut, tamo su skoro sve hladnjače stale. Problem je i u Poljskoj gde se kilogram otkupljuje za 56 centi. Prezasićeno tržište obara cenu, a u prepune hladnjače mi više ne možemo da primimo rod. Kapaciteti za zamrzavanje i skladištenje su puni. Oni koji još uvek nisu i još uvek otkupljuju uskoro će prestati sa tim – kaže hladnjačar iz užičkog kraja.

Malinari kažu da je po sredi nova igra hladnjačara. Smatraju da otkupljivači žele da primoraju seljake da rod prodaju bud zašto.

– Čak i velike hladnjače staju sa otkupom! U mnogim delovima Ivanjice i Arilja narod je digao ruke. Mnogi beru pa iz revolta prosipaju. Zanimljivo je da je vest o zatvaranju hladnjača stigla odmah pošto smo za petak najavili proteste. Sumnjam da je ovo novi pritisak na nas, – kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Hladnjače na teritoriji Užica za sada nisu prekinule otkup, ali mnogi malinari jesu berbu – zbog neisplativosti.

Protest u Prijepolju pretprošle sedmice završen je obećanjem da će cena maline u sezoni rasti i da su „neke hladnjače već spremne da plate 130 dinara“. Umesto toga, cena maline je vrtoglavo pala. Jedan od razloga na koji potenciraju otkupljivači je loš kvalitet izazvan padavinama.

Malinari uzvraćaju nije toliko lošeg kvaliteta i da je tretirana na način i preparatima koji su preporučivali otkupljivači.

– U hladnjači gde sam preksinoć predao 200 kilograma kažu da je buđava. Nije da nije, imala je plesni. Ali, prskao sam po programu koji su mi oni dali. Danas ću probati da malinu dam nekome da mi zamrzne, ako ne bude bilo mesta ubrano ću baciti, – govorio nam je Dragan Bogdanović, predsednik udruženja „Vilamet spas“ iz Arilja.

Izvor Blic.rs, V.Lojanica

Nastavite sa čitanjem

Najpopularnije