Connect with us

Poljoprivreda

Uredba Vlade o raspodeli podsticaja u Poljoprivredi: Uvećan iznos podsticaja za biljnu proizvodnju

Prijepolje Online

Kreirano

on

Osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju biće isplaćivan u ukupnom iznosu od 4000 hiljade dinara po hektaru, što je duplo više nego lane, a rok za prijave je kraj aprila.

Vlada Srbije objavila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u ruralnom razvoju u 2018. godini. Uredbom se propisuje obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i za ovu namenu iz budžeta će biti izdvojeno 17,04 milijarde dinara.

Uredbom je za mere ruralnog razvoja izdvojeno 2,4 milijarde dinara i to za podsticanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćnjaka, vinove loze i hmelja 180 miliona dinara, za podršku za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje milijardu dinara, od čega je 400 miliona namenjeno nabavci novih mašina i opreme u okviru biljne proizvodnje i 250 miliona za iste namene u okviru stočarske proizvodnje.

Visina podrške za navedene mere ruralnog razvoja ostaje na nivou prošle godine, s izuzetkom podsticaja za podizanje višegodišnjih zasada koji će biti isplaćivani u makslimalnom iznosu od 50 posto od vrednosti investicije umanjene za PDV, odnosno u maksimalnom iznosu od 65 posto u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju biće isplaćivan u ukupnom iznosu od 4000 hiljade dinara po hektaru, što je duplo više nego lane, a rok za prijave je kraj aprila.

Za nabavku kvalitetnih priplodnih grla opredeljeno je 150 miliona dinara, a za investiranje u izgradnju i opremanje objekata 200 miliona dinara. Za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva na raspolaganju je 98,8 miliona dinara. I ove godine, posebni podsticaji namenjeni su mladim poljoprivrednicima i za te namene izdvojeno je 200 miliona dinara.

Premija za mleko ostaje sedam dinara po litru. Takođe, ostaje ista i visina podsticaja za kvalitetne priplodne mlečne krave, tovne krave i bikove i iznosi 25 hiljada dinara dok je za krmače i neraste 10 hiljada dinara. Ista visina podsticaja ostaje i za tov junadi, jagnjadi i svinja i kreće se od hiljadu dinara po grlu tovnih svinja do 10 hiljada dinara po grlu tovne junadi.

Za organsku proizvodnju u ovoj godini predviđeno je 110 miliona dinara, dok je obim sredstava za kreditnu podršku 460 miliona, a za posebne podsticaje 249 miliona dinara.

Antrfile 1

U opštini Prijepolje, prema zvaničnim podacima iz popisa poljoprivrede koji je Republički  zavod za statistiku sproveo 2012. godine, 6.335 gazdinstava koristi poljoprivredno zemljište. U najvećem broju imaju oranice i bašte, odnosno najčešće gaje krompir (njih 3.073), a zatim pasulj – 1.843 gazdinstva. Prema broju slede poljoprivredna domaćinstva koja proizvode papriku – 1.659, kupus i kelj – 1.269 i paradajz (1.177).Najveći broj gazdinstava su porodična (99,67%), a ostalo su pravna lica.Ukupno 859 gazdinstava specijalizovano je za voće, njih 877 specijalizovano je za proizvodnju mleka, dok je najviše onih koji proizvode različite ratarske kulture kombinovano (943).

Antfile 2

U svetlu velikog interesovanja pčelarskih udruženja i pčelara su izmene Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaj.

Pravilnik propisuje da pravno lice, preduzetnik i fizičko lice, nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji ispunjava uslove propisane zakonom, može da ostvari pravo na podsticaje u stočarstvu najmanje za 30 a najviše za 200 košnica pčela. U praksi to znači da pčelari koji imaju više od 200 košnica neće biti odbijeni, već će im se priznati podsticaj za 200 košnica pčela.

Pčelari će ove godine biti podržani sa 720 dinara po košnici.

J.B. List Polimlje

Nastavite sa čitanjem
Reklama

Poljoprivreda

Prema podacima regionalne privredne komore: Izvoz maline 57,5 milione evra!

Prijepolje Online

Kreirano

on

У једанест општина Златиборског управног округа у сектору пољопривреде регистровано је чак 816 привредних друштава а најзначајнији резултати постижу се у производњи смрзнутог воћа које се скоро искључиво извози.

IMG 2215

Вредност овог извоза у прошлој години износила је 70 милиона евра од чега је извозом смрзнуте малине остварен приход од 57,5 милиона. Осим малине извозила се и смрзнута купина, шљива, вишња, јагода и неке друге врсте воћа.

М.М.М. List Polimlje

Nastavite sa čitanjem

Drustvo

Snežne padavine nisu nanele štetu voćnjacima i malinjacima u Prijepoljskoj opštini

Prijepolje Online

Kreirano

on

Према првим проценама стручњака, снег не би требало да нанесе велику штету пољопривредним културама и за сада се не очекује значајније смањење приноса овогодишњег рода.

Снег који скоро без престанка пада већ два дана, највише бриге донео је пољопривредним произвођачима, пре свега воћарима и малинарима.

Висина  снежног покривача на територији општине Пријепоље креће се од 10 цм у нижим до 40 цм у вишим планинским пределима, али то према речима стручњака није никаква новост за наше агро-еколошке услове.

Што се тиче воћара на територији општине Пријепоље – они не би требало да су посебно забринути због овог снега. Снежне падавине, пропраћене овим ниским температурама су добродошле, зато што је снег одличан термоизолатор и воћке су уз ово присуство снега боље заштићене од негативног дејства ниских температура. Много би гора ситуација била да су ниске температуре биле без присуства снега, јер тада би дошло до појаве голомразице и велики број воћних врста био би знатно више угрожен. Једина негативна страна ових снежних падавина је што може доћи до ломљења неких грана или изданака малина – каже мастер инжењер воћарства и виноградарства Микота Томашевић.
Микота Томашевић, мастер инжењер воћарства и виноградарства

Периоде лепог времена, пре ових снежних падавина, многи произвођачи малина искористили су да повежу своје малињаке, а наш саговорник каже да су у бољој ситуацији они који их још увек нису повезали, јер ће они имати бољу могућност за одабир изданака који ће се везати.

Према речима Томашевића стресање малина и купина у овом тренутку није потребн, јер су оне тек у фази бубрења пупољка и још увек нису излистале.

фото: А. Минић
Најугроженије воћне врсте тренутно су коштичаве и јабучасте воћне врсте, зато што су њихови цветни пупољци у овом периоду доста добро диференцирани и вегетација је кренула. Најаве метеоролога су да температуре неће ићи 5 степени испод нуле, тако да по мојој процени, неке веће штете од измрзавања неће бити – додао је Микота Томашевић.

Према првим проценама не би требало очекивати значајније смањење приноса овогодишњег рода воћа.

Наш саговорник каже да у овом тренутку нема потребе за орошавањем и задимљавањем површина у малињацима и воћњацима јер температуре нису толико ниске да би могли угрозити цветне пупољке. Те мере се препоручују непосредно пред цветање, а то је у априлу, у случају  да температура падне пет степени испод нуле.

 Forum Info Prijepolje

Nastavite sa čitanjem

Poljoprivreda

U susret novoj poljoprivrednoj sezoni: Malina u cetru svake priče

Prijepolje Online

Kreirano

on

“Verujem da samo ujednjeni oko iste ideje možemo napraviti pravu stvar i ostvariti profit od proizvodnje. Moramo raditi na izradi zajedničke strategije i pokušati da kvalitetom i ulaganjem u prerađivačke kapacitete održimo proizvodnju maline, kaže Sanel Dizdarević, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača“Limska dolina”.

Proizvodnja maline u Prijepolju, Srbiji uopšte, kompleksna je tema. Ona je “pitanje svih pitanja”, upravo zbog problema koji “zru” i ukrupnjavaju se od, maltene, prvog zasađenog stabla ove voćke. Otkupna cena, nelojalna konkurencija, loši vremenski uslovi… samo su neki koji se provlače godinama…Kao po nepisanom pravilu, kraj sezone  iznova nas vraća na njen početak, da bi se do naredne nastavilo tragati za uzrocima i posledicama istih problema?

“To ti je “vrzino kolo” iz kog ne umeš izaći, niti u njemu znaš ko su glavni igrači”. Ovako dugogodišnju situaciju na tržištu opisuju proizvođači. Iako najbitniji u lancu proizvodnje ipak su, tvrde, oštećena strana. Kad se, kažu, podvuče crta, od maline najmanje zarade proizvođači a najviše oni koji i ne vide zasade. Isti, dugogodišnji problem, niska otkupna cena koju su “dotukle” vremenske nepogode, zato je malinare u jeku prošlogodišnje berbe preselila na ulice gde su pokušali da iskažu svoje nezadovoljstvo. Protestima su se pridružili i prijepoljski proizvođači.

“ Računali smo na cenu od najmanje 200 dinara.Ljudi su proširili zasade, a mnogi se i zadužili kupujući repromaterijal i hemijska sredstva u biljnim apotekama. Krenuli smo u proteste, a nadu da bi mogli postići razumnu cenu je probudila poseta ministra poljoprivrede opštini Prijepolje. Pojačana kontrola većih hladnjačara koju nam je ministar obećao nije potvrdila naše sumnje u malverzacije, mada je javna tajna da veći izvoznici imaju “ćerke firme” u drugim zemljama Evrope i preko njih, praktično, otkupljuju svoj proizvod, formirajući cene koje im u datom momentu najviše odgovaraju, kaže Sanel Dizdarević, predsednika udruženja poljoprivrednika “Limska dolina” koje okuplja više od 2000 proizvođača iz opština Priboj i Prijepolje.

On veruje da su prijepoljski proizvođači zbog nakupaca ostali “kraći” za 15 do 30 dinara po kilogramu za razliku od Ariljaca gde se malina otkupljivala po 160 dinara.

U razgovorima sa predstavnicima resornog ministarstva ipak je došlo do određenog pomaka očemu je bilo reči na prošlonedeljnoj skupštini proizvođača iz Nove Varoši, Priboja i Prijepolja.

“Sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Milanom Krkobabićem, ministrom bez portfelja, došlo je do načelnog dogovora da se pomogne proizvođačima iz gradova i opština u kojima je prošle godine proglašena elementarna nepogoda. To znači da proizvođači iz Prijepolja i Priboja mogu računati na pomoć od 400 kilograma djubriva po hektaru, rekao nam je Dizdarević.

Jedno od obećanja koje je stiglo od Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede jeste i da će malina koja se bere u ovom kraju dobiti geografsko poreklo. Reč je o postupku kojim se kontroliše usklađenost kvaliteta, posebnih svojstava proizvoda, načina proizvodnje i porekla proizvoda, što su podacine sadržani u elaboratu koji mora biti dostavljen resornom ministarstvu.

“ Oznaka geografskog porekla će zaštiti proizvod i omogućiti mu bolji plasman na tržištu. Prednost ovakvog načina zaštite je i što bi malina održala kvalitet po kojim smo prepoznati na tržištu. Naša prednost su i relativno mladi zasadi na zemljištu koje nije zagađeno, što nam daje mogućnost za dobijanje sertifikata organske proizvodnje a ona je, verujem, budućnost prijepoljske maline, objašnjava Dizdarević.

Proizvođači su od ministra dobili i čvrsto obećanje da će dok traje otkup, biti zabranjen uvoz maline.

Uz najavu da će ovogodišnja otkupna cena biti niža od prošlogodišnje, opravdana je i bojazan proizvođača. Mnogi od njih već dižu ruke i odustaju od svojih zasada.

A samo pre nekoliko godina o malini se pričalo sa entuzijazmom…

PRERAĐIVAČKA PROIZVODNJA – BUDUĆNOST MALINE

U opštini Prijepolje priča o proizvodnji dobila je novu dimenziju pre nekoliko godina, tačnije onda kad je malina izašla iz porodičnog okvira. Zbog nagle ekspanzije teško je doći do podatka o tačnom broju ljudi koji se bavi proizvodnjom ali se pretpostavlja da je u ovoj priči bar 1000 domaćinstava. Podatak da je pre dve godine opština od ove delatnosti “ubrala” oko 6 i po miliona evra dovoljno govori da je reč o ozbiljnoj proizvodnji u koju vredi ulagati.

U poslednjih nekoliko godina sagrađeno je šest hladnjača ukupnog kapaciteta 3.200 tona, a u Prijepolju je podignut i matični rasadnik, jedini u ovom kraju… Sa širenjem obima proizvodnje rastu i potrebe za sezonskom radnom snagom. Prijepolje je, jednom rečju, dobilo “fabriku na otvorenom” i po svim dosadašnjim parametrima ima razloga da bude zadovoljno. Ipak?

“ Zaista smo u ozbiljnom problemu jer mnogo je ljudi koji su odustali od proizvodnje. Ono što bi bilo neophodno u narednom periodu je da osmislimo sistem kontole unutar same opštine. To znači da bi lokalna samouprava morala da u sezoni berbe registruje svako otkupno mesto, jer se malina ne može otkupljivati na ulicama i nakon više sati transportovati do drugih gradova. Takođe je neophodna i analiza voća početkom, sredinom i na kraju berbe kao i detaljna analiza svake sezone. S obzirom da je reč o proizvodnji koja je jako važan segmenet za dalji razvoj opštine Prijepolje, smatram da je potrebno oformiti tim stručnih ljudi koji bi se isključivo bavili unapređenjem ove poljoprivredne grane”, smatra Dizdarević.

j.b. malina 1

Udruženje “Limska dolina” koje je osnovano prošle godine, formirano je sa ciljem da preko najviših državnih instanci pokuša rešiti nagomilane probleme, ispita šta se dešava na tržištu i zaštiti kvalitiet maline koja se bere.

“Verujem da samo ujednjeni oko iste ideje možemo napraviti pravu stvar i ostvariti profit od proizvodnje. Moramo raditi na izradi zajedničke strategije i pokušati da kvalitetom i ulaganjem u prerađivačke kapacitete održimo proizvodnju maline. Jedan od načina jeste privlačenje stranih investitora koji bi bili zainteresovani za pokretanje prerađivačke proizvodnje. Do sredstava koja bi unapredila proizvodnju možemo doći i kroz projekte gde nam je neophodna podrška lokalne samouprave. Smataram da bi to bio jedini ispravan način da stanemo na kraj monopolistima koji su naš trud uspeli da obezvrede. No, moramo imati u vidu da se do cilja mora ići postupno – udruživanjem i osnivanjem zadruga koji su preduslov za pokretanje prerađivačke proizvodnje. Pre toga moramo tačno znati sa čim raspolažemo, odnosno koliko se ljudi bavi ovim poslom i kolika je godišnja proizvodnja, kaže Sanel Dizdarević.

Prijepolje koje pripada grupi ruralnih područja ima odlične šanse za obezbeđivanje sredstava koja stižu od resornog ministarstva ali i evropskih fondova. Prema još nepotvrđenim informacijama, Ministarstvo poljoprivrede će u narednom periodu značajna sredstva usmeriti u osnivanje zadruga i u njihovo udruživanje. Kroz projekte sredstva se mogu obezbediti i od UNDP koji planira da u razvoj skladišnog prostora i prerađivačkih kapaciteta u Srbiju uloži 100 miliona evra. Još oko 12 miliona biće usmereno u marketing i prodaju proizvoda…

“Malina ima budućnost, ali moramo biti vrlo oprezni i donositi dugoročne planove. Svi koji se ozbiljno bave proizvodnjom i razmišljaju na duže staze, znaju da se od maline ne može obogatiti preko noći a da u igri ostaju samo mudri i pametni, poručuje Dizdarević.

J.Beganović, List Polimlje

Nastavite sa čitanjem

Najpopularnije