Connect with us

Poljoprivreda

POLJOPRIVREDA: DA LI ЈE NISKA CENA UMANJILA INTERES ZA MALINU?

Prijepolje Online

Kreirano

on

Procena da je ove jeseni na teritoriji opštine zanemareno čak 50 posto malinjaka ostavlja prostor za brojna pitanja vezana za dalji razvoj malinarstva. Kakva je budućnost prijepoljske maline nakon turbulentne godine i koje su posledice takozvane “stihijske” proizvodnje?Da li će ova godina malinu vratiti u porodične okvire?

U prijepoljskoj opštini gde se svaki četvrti stanovnik računa kao nezaposleno lice, poljoprivreda se pokazala kao jedino rešenje za izlazak iz krize. Zato nagla ekspanzija maline u ovoj devastiranoj opštini i nije veliko iznenađenje. Za armiju nezaposlenih ljudi ona je bila jedna od malobrojnih mogućnosti u obezbeđivanju materijalne sigurnosti. U “crvenom zlatu” nazirala se nada, a mnogi su u malini prepoznali šansu i za oporavak kraja u kojem je nezaposlenost već nekoliko decenija problem broj jedan.

Zato malinarstvo vrlo brzo postaje najvažanija poljoprivredna grana. Od 2014.do 2016. godine otkup se sa 1.200 tona povećao na 3.250 tona.Prema nekim procenama u 2015.godini broj proizvođača se uvećao za dvesta odsto. Iste godine uzgojem ovog voća bavilo se 1700 domaćinstava a od maline je egzistiralo više od sedam hiljada žitelja prijepoljske opštine.

Beoshoes, Izeta Čavića 12, Vakuf

Velika ekspanzija maline zabeležena je i prošle godine kada su, kako se procenjuje, zasadi uvećani za čak 30 posto u odnosu na prethodne godine. Pod malinom se ovog proleća našlo oko 550 hektara zemlje.

Sama godina već u startu nije obećavala. Nepovoljni klimatski uslovi, ekstremno hladne zime, vrela leta, grad i sneg prepolovili su rod crvenog zlata, a niska otkupna cena ispraznila je džepove proizvođača koji tvrde da sa 140 dinara za kilogram nisu mogli pokriti troškove proizvodnje i angažovanja radnika.

“ Kada je prosečan prinos , cena koštanja ne prelazi više od 100 dinara. Sve preko tog iznosa je zarada za proizvođača. Ove godine situacija je drugačija jer je prinos bio značajno ispod proseka.Uz nisku otkupnu cenu, razumljivo je i nezadovoljstvo malinara, kaže Hitko Bašović, jedan od većih proizvođača i otkupljivač ovog voća i dodaje:

j.b. malina 1

“Tačno je da se površine pod ovim voćem šire, ali je tačno i to da pada obim proizvodnje po jedinici površine. Ove godine smo nizak prinos “kompenzovali” za veće površine”.

Zbog loše godine i nedostatka novca izostale su uobičajene jesenje aktivnosti u velikom broju malinjaka.

Po mišljenu Ifeta Hamzića, šefa Stručne službe za poljoprivredu opštine Prijepolje, zanemareno je više od 90 posto zasada. To će, upozorava, za posledicu imati značajno manji prinos naredne godine.

“Krajem oktobra u malinjaku je potrebno nastaviti sa preventivnom zaštitom i to primenom nekih od preparata na bazi bakra koji suzbijaju prezimljavajuće oblike bolesti koji izazivaju sušenje izdanaka maline. Jedna od neophodnih mera u malinjaku nakon berbe je i uništavanje korova, što predstavlja obaveznu i redovnu meru u proizvodnji zdravog i kvalitetnog ploda. Ukoliko se u malinjacima ne uništi korov ili on ne ukloni nakon berbe, ostavljenim izdancima on će biti velika konkurencija u hrani i vodi, ali i dobra podloga za razvoj štetnih organizama”, upozorava Hamzić.

j.b. malina 2

“Jesenje čišćenje malinjaka uradilo je jedva pet posto proizvođača, a jesenji tretman sa bakrom nešto više od 60 posto malinara. Jesenje djubrivo još niko nije počeo kupovati i verujem da će ovaj tretman izostati. To je i razumljivo jer su proizvođači poslednjih godina fosforom intezivno tretirali zemljište pa je ono u dovoljnoj meri zasićeno ovom supstancom. Ne mislim da će se površine pod zasadom smanjiti, ali će prinos svakako biti manji zbog lošeg tretmana kakav je bio ove jeseni”, kaže Hitko Bašović, vlasnik Poljoprivredne apoteke na Kolovratu.

Kakva je budućnost prijepoljske maline nakon turbulentne godine i koje su posledice takozvane “stihijske” proizvodnje? Da li će ova godina malinu vratiti u porodične okvire?

“ Na žalost, došlo je do stihijske proizvodnje maline. U priču se uključio i jedan broj ljudi koji su u proizvodnji videli biznis, ne računajući pri tom da se   malina ne može obrađivati “sa daljine” jer zahteva veliki rad i punu posvećenost. Iz porodičnog okvira izašli su i sitni proizvođači koji su krčili imanja uništavajući druge voćne kulture poput šljive, iako ona sa manje posla i ulaganja može doneti približno istu zaradu kao i malina, smatra Hamzić i dodaje da bi ova godina, ma koliko loša bila za proizvođače, mogla imati i pozitivne refleksije na dalji razvoj prijepoljske maline.

“ Niska otkupna cena najviše je pogodila veće proizvođače koji su uz troškove proizvodnje morali isplatiti i dnevnice radnicima. Kada se podvuče crta, oni su od ovogodišnjeg roda imali više štete nego koristi. Na zaradu su mogli računati samo mali proizvođači, odnosno domaćinstva u kojima su obaveze podeljene među članovima porodice.To zapravo i jeste budućnost maline koja skromnu ali sigurnu zaradu donosi samo u okvirima koji ne prelaze porodični biznis. Proizvodnja maline može biti “mač sa dve oštrice”, što je ova godina i potvrdila. Smatram da bi voćari trebalo da počnu, razmišljati i o uzgoju drugih kultura. Uz malinu, na ovim prostorima perpektivu bi mogli imati jagoda, borovnica i šljiva, kaže Hamzić.

IZETA ČAVIĆA 12, VAKUF

“Niko sa sigurnošću ne može tvrditi kakva će biti naredna godina. Svi još pamtimo 2015.i 2016. koje su karakteristične po vrhunskim prinosima i odličnom otkupnom cenom. Ne verujem da će malinari zbog jedne loše godine odustati od proizvodnje, smatra Bašović.

On dodaje da su šanse da do kraja godine dodje do povećanja otkupne cene, vrlo male.

“ U okruženju imamo primetnu ekspanziju maline što u ukupnom iznosu daje veću količinu od one koju može da apsorbuje tržište. Situaciju nisu dobro procenili ni veći kupci koji su proteklih godina otkupili daleko veću količinu voća od one koju su mogli prodati. U ovom trenutku na tržištu se smrznuta i spakovana malina može kuputi za istu cenu po kojoj je plaćena sveža roba. Uzimajući u obzir sve parametre, ne može se očekivati ni da će naredna godina biti bolja od ove, smatra Bašović.

“Nadam se povećanju od 15 do 20 dinara na već isplaćenu cenu. Kako bi motivisali proizvođače, moguće je da hladnjačari isti iznos ponude i u aprilu, tako da će cena dostići cifru od 160 dinara za kilogram. Lično mislim da ispod oce cene proizvodnja nije isplativa”.

Srpski agrar je prošle godine prihodovao ukupno 2,9 milijardi evra od izvoza, a malina je već poslovično bila naš drugi po vrednosti izvozni proizvod sa prihodom od blizu 230 miliona evra. Pod zasadima maline je oko 15.000 hektara, sa kojih se godišnje proizvede 80.000 do 110.000 tona.

U opštini Prijepolje je ove godine otkupljeno blizu šest hiljada tona maline.Samo prošle godine od ovog voća prihodovano je čak pet i po miliona .

J.Beganović, List Polimlje

Nastavite sa čitanjem
Reklama

Drustvo

TRAŽITE SEZONSKI POSAO? Od Ivanjice do Prijepolja sve VRVI od ponuda, a DNEVNICA je 30 EVRA

Prijepolje Online

Kreirano

on

Od Ivanjice do Prijepolja na svakoj drugoj banderi oglas – traže se berači malina, ali na brojeve telefona koje ostavljaju vlasnici plantaža malo ko se javlja.

Oglasima sa ponudom istog posla puni su i lokalni mediji, malinari traže radnu snagu i posredstvom omladinskih zadruga, ali nje jednostavno nema.

FOTO: RAS SRBIJA

Vlasnici zasada uoči sezone berbe koja bi trebalo da počne sredinom juna skoro bezglavo ištu sezonske radnike u strahu da im rod ne propadne. Nude dnevnice oko 20 evra, ili 35 do 40 dinara po ubranom kilogramu, tri obroka dnevno i prenoćište, no slaba im vajda.

– Godišnje uposlim po 60-70 berača, a dolaze mi od Dimitrovgrada na jugu do Subotice na severu, pa i Bosne. Sve je teže naći kvalitetnu radnu snagu, a primarni razlog je što su sezonci koji su ranije dolazili u nadnicu, najviše iz Priboja, Prijepolja i Nove Varoši sada podigli svoje plantaže. Em što više nisu sezonci, em što su postali konkurencija u potrazi za radnom snagom – objašjava Milomir Stojić proizvođač maline iz ariljskog sela Mirosilje.

Malinari kažu da je ponuda sa kojom su izašli pred berače poslednja i da bi sa svakim plaćenim dinarom više ostali ili na nuli ili u minusu. Napominju – daju više u odnosu na prethodnu godinu kada su hladnjačari kilogram plaćali 120, a trenutna ponuda otkupljivača je 100 dinara.

– Računajući dnevnicu, hranu i prevoz, to je 3.500 dinara troška za nas. Otkupljivači trenutno nude 100 dinara, i ako tako ostane radnik treba da ubere 35 kilograma samo da bi pokrio troškove domaćina. Ako se zna da prosečan berač može da ubere oko 40 kilograma dnevno, i ako se oduzme ono što je uloženo u zasad, naša računica je mizerna. Za berače je dnevnica od 2.500 malo, i u pravu su jer treba se 10 – 12 sati pržiti na suncu, ali ako bi dnevnica bila veća proizvođaču ne bi ostalo ništa – kaže Dragan Vukajlović, malinar iz Duba kod Bajine Bašte.

On nagoveštava šta bi moglo da se dogodi ukoliko se narednih dana nešto dramatično ne promeni.

– Vlasnici malinjaka će brati sa svojim porodicama, pa koliko uberu, a ono što ostane propašće, – priča Vukajlović.

U Omladinskoj zadruzi iz Užica, koja je zatrpana zahtevima malinara za radnom snagom, kažu – potražnja za sezoncima je tolika da su berači traženi kao najveće fudbalske zvezde u prelaznom roku.

Bajinobaštanski malinari pričaju da su im minulih godina berači uglavnom dolazili iz Nove Varoši, Priboja i Prijepolja. No, oni koji su nekada bili nadničari sada su vlasnici zasada.

– Dugo sam radio za dnevnicu, i naposletku rešio da posadim svoje maline. Kada sam se odlučio da krenem sa malinarstvom kilogram se plaćao dva evra, što je donosilo zaradu, a sada je otkupna cena dvostruko niža i nemam račun. Kako sada stvari stoje bolje je biti nadničar nego gazda, – priča nam malinar iz Prijepolja.

Prethodnih godina u malinjacima Zlatiborskog i Moravičkog okruga nadničilo je pet – šest hiljada berača. U ariljskom kraju uglavnom su bili angažovani berači iz Šumadije i sa juga Srbije, ali malo ko od imalaca plantaža je iole obezbedio radnu snagu sa kojom može ući u sezonu berbe.

Nema još konačne cene za otkup

Iako se približio početak berbe malina, cene još uvek nema, bar ne one koju bi proizvođači želeli – 1,75 evra za kilogram koliko je po njihovim rečima najniža izvozna cena crvenog zlata. Za sada je, tvrde, ponuđeno 100 i 120 dinara kao akontna, zaština cena, što je nerealno, pa su spremni da se bore ako treba i najradikalnijim merama. Dragiša Terzić dugogodišnji proizvođač i predstavnik malinara Srbije rekao je da akontna cene sigurno neće biti ispod 120 dinara ali se očekuje da tržište do kraja berbe uslovi dosta višu cenu malina.

– S obzirom na rod malina u 2018. godini koji je u ovom trenutku za 30 odsto manji, verujem da cena mora biti viša od 120 dinara, koliko je jedan od velikih hladnjačara Zlatiborskog okruga, ponudio kao akontnu. Svima je jasno da su štete na zasadima nakon nevremena velike, ne znamo šta nas još očekuje do kraja berbe, a i rod je u odnosu na prošlu godinu podbacio – rekao je Terzić.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, kaže da je ovo neprihvatljivo niska akontna cena i da ona ne sme biti ispod 1,75 evra.

– Provereno je da četiri najveće hladnjače u Srbiji izvoze prošlogodišnju malinu, i to griz, po ceni od 1,75 do 2,20 eura. Realno je da najniža izvozna cena griza bude ponuđena kao zaštitna, tačnije akontna i mi od toga nećemo odustati. Apelujemo na svest hladnjačara da ispoštuju svoje kooperante, u protivnom moraćemo da se borimo svim legalnim sredstvima jer je nedopustivo da se izlazi sa akontnom cenom od 100 ili 120 dinara – istakao je Radović.

Izvor Blic

Nastavite sa čitanjem

Poljoprivreda

Oglasi puni ponuda za branje malina, a radnika nigde! NIKO NEĆE DA RADI ZA 70.000 DINARA!

Prijepolje Online

Kreirano

on

Vlasnici malinjaka nude dnevnicu od 20 evra, smeštaj, tri obroka dnevno, pauzu od dva sata tokom najtoplijeg doba dana, ali radnici se ne javljaju. A berba počinje za 15 dana
 

Oglasni prostori lokalnih medija od Ivanjice, Čačka, Arilja, do Bajine Bašte, Prijepolja, Nove Varoši i oglasne table po tim gradovima prepuni su poziva u kojima se traže berači malina, ali skoro niko da se javi!

Vlasnici malinjaka nude dnevnice od oko 20 evra, pa ako se uzme da se malina bere svaki dan 30 dana, dođe se do mesečne zarade od 600 evra, uz tri obroka dnevno, smeštaj, pauzu od dva sata u najtoplijem delu dana. Pored toga, malinjaci su pokriveni protivgradnim mrežama koje prave hladovinu… Uzalud!

 

FOTO: SHUTTERSTOCK

– Berača nema, a potražnja je ogromna. Većina onih koji su poslednjih desetak ili 15 godina brali malinu kod drugih sada imaju svoje malinjake. Malinari nude 2.500 dinara, hranu i prevoz, to je oko 3.500 dinara dnevno. Ako cena maline bude 100 dinara, kao što se najavljuje, znači, berač treba da ubere 35 kilograma dnevno samo da bi pokrio troškove domaćina, a prosečan berač dnevno može da nabere tek oko 40 kilograma, pa vi vidite računicu. Mislim da je pametnije da porodica bere, pa koliko ubere, a ono što se ne ubere da propadne i to je to – kaže Dragan Vukajlović, malinar iz sela Dub kod Bajine Bašte.

 

Veli da u okolini Bajine Bašte više od 90 odsto domaćinstava ima maline na pet ari pa naviše. Ranije su berači dolazili iz Priboja, Prijepolja, Republike Srpske, ali su i u tim krajevima nikli novi malinjaci.
– Berači smatraju da je dnevnica od 2.500 dinara mala. I jeste malo, treba 10 ili 12 sati brati malinu po suncu, ali, sa druge strane, malinaru ne ostane ništa – dodaje Vukajlović.

 

FOTO: ZORAN ŠAPONJIĆ

Samo za zlatiborski i moravički kraj potrebno je, osim članova porodica malinara koji beru malinu, i do 6.000 berača. I u ariljskom kraju potražnja za beračima je velika, a broj berača koji se javljaju izuzetno mali.
– Maline stižu za 15 dana, berača nema, slabo ko se javlja. Proteklih godina berači su u Arilje stizali uglavnom iz Leskovca, Surdulice, Kragujevca, Republike Srpske. Sada je malo ko obezbedio berače – priča Milija Milekić iz Cerove kod Arilja.
 

 

FOTO: ZORAN ŠAPONJIĆ

Dobrivoje Radović
Katastrofalno niska cena maline

 

Dve kompanije koje se bave otkupom maline izašle su sa akontnim cenama od 100 dinara po kilogramu.
– Ta cena je katastrofa i vodi ka sigurnom uništenju ove proizvodnje. Asocijacija malinara traži da otkupna cena bude 1,75 evra po kilogramu, odnosno da se malina otkupljuje po ceni po kojoj se izvozi – kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

(Kurir)

Nastavite sa čitanjem

Poljoprivreda

Gospoda neće u maline za 600 evra, a kukaju da nemaju para: Ovo je samo jedan u nizu oglasa na koji se niko ne javlja

Prijepolje Online

Kreirano

on

Malinjaci su pokriveni protivgradnim mrežama koje pave hladovinu… Uzalud!

Oglasni prostori lokalnih medija od Ivanjice, Čačka, Arilja do Bajine Bašte, Prijepolja, Nove Varoši i oglasne table po tim gradovima prepuni su poziva u kojima se traže berači malina, ali skoro niko da se javi.

Vlasnici malinjaka nude dnevnice od oko 20 evra, pa ako se uzme da se malina bere svaki dan 30 dana, dođe do mesečne zarade od 600 evra, uz tri obroka dnevno, smeštaj, pauzu od dva sata u najtoplijem delu dana. Pored toga, malinjaci su pokriveni protivgradnim mrežama koje pave hladovinu… Uzalud!

OGROMNA POTRAŽNJA

– Berača nema, a potražnja je ogromna. Većina onih koji su poslednjih desetak ili 15 godina brali malinu kod drugih sada imaju svoje malinjake. Malinari nude 2.500 dinara, hranu i prevoz, a to je oko 3.500 dinara dnevno.

– Ako cena maline bude 100 dinara, kao što se najavljuje, znači, berač treba da ubere 35 kilograma dnevno samo da bi pokrio troškove domaćina, a prosečan berač dnevno može da nabere tek oko 40 kilograma, pa vi vidite računicu. Mislim da je pametnije da porodica bere, pa koliko ubere, a ono što se ne ubere da propadne i to je to – kaže Dragan Vukajlović, iz sela Dub kod Bajine Bašte za „Kurir“.

Vlasnici malinjaka nude dnevnice od oko 20 evra, pa ako se uzme da se malina bere svaki dan 30 dana, dođe do mesečne zarade od 600 evra Foto: pixabay.com

Kaže da u okolini Bajine Bašte više od 90 posto domaćinstava ima maline na pet ari pa naviše.

Ranije su berači dolazili iz Priboja, Prijepolja, Republike Srpske, ali su i u tim krajevima nikli novi malinjaci.

– Berači smatraju da je dnevnica od 2.500 dinara mala. I jeste malo, treba 10 ili 12 sati brati malinu po suncu, ali, sa druge strane, malinaru ne ostane ništa – dodaje Vukajlović.

Foto: Telegraf

SLABO SE KO JAVLJA 

Samo za zlatiborski i moravički kraj potrebno je, osim članova porodica malinara koji beru malinu, i do 6.000 berača. I u ariljskom kraju potražnja za beračima je velika, a broj berača koji se javljaju izuzetno mali.

– Maline stižu za 15 dana, berača nema, slabo se ko javlja. Proteklih godina berači su u Arilje stizali uglavnom iz Leskovca, Surdulice, Kragujevca, Republike Srpske. Sada je malo ko obezbedio berače – priča Milija Milekić iz Cerove kod Arilja za „Kurir“.

(Telegraf.rs)

Nastavite sa čitanjem

Najpopularnije

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com