IZDVAJAMO ZA VAS

AZRA KOZLIČIĆ, MUZIČKO „OTKRIĆE“ EMISIJE „NIKAD NIJE KASNO“: SLAVUJ SA LIMA

новембар 16th, 2017 | Prijepolje
AZRA KOZLIČIĆ, MUZIČKO „OTKRIĆE“ EMISIJE „NIKAD NIJE KASNO“: SLAVUJ SA LIMA
Prijepolje
0

Na naše pitanje: „Ko je Azra Kozličić“, samouvereno i sa osmehom kaže: „Ponosna majka, zadovoljna supruga, srećna i uspešna poslovna žena. Naravno i neko ko je od malih nogu voleo da peva!“ Da to i ume pokazala je u emisiji „Nikad nije kasno“ gde je već u prvom nastupu „pokosila žiri“ i pobrala glasove publike koji su u njoj prepoznali svog favorita. Uz sve to Azra je i Prijepoljka!

Za porodicu, prijatelje i poznanike, Azra Kozličić, rođena Duran, oduvek je bila „simpatični devojčurak sa glasom slavuja“. Za one koji je nisu poznavali, Azra je nakon svog prvog nastupa u emisiji „Nikad nije kasno“, bila istinsko iznenađenje!

Sama emisija zamišljena je tako da pevačima- amaterima srednje dobi pruži priliku da nastupe pred širom javnosti, pokažu svoj talenat i bar delimično ostvare snove koje su godinama potajno gajili. Zahvaljujući ovakvoj koncepciji, emisija je naišla na veliku podršku gledalaca širom Srbije, regiona i dijaspore odakle su stizale najpozitivnije kritike. Po mišljenju brojne publike, takmičari su svojim vokalnim sposobnostima „zastideli“ i neke od afirmisanih pevača, a emisija je osim poruke da „nikad nije kasno“, podsetila i da svrha muzike nije gledanje već slušanje!

Naša Prijepoljka je već u prvom nastupu „pokosila“ žiri , a glasovi publike obećavali su da će Azra ući u najuži izbor za finalni krug takmičenja.

Mediji su joj poklonili veliku pažnju , a publika i žiri zapitali su se tokom njenih nastupa zašto je neko sa takvim glasovnim mogućnostima skrio od javnosti svoj talenat?

Isto pitanje postavili smo joj i mi tokom našeg razgovora i naslutili da je, nešto zbog manjka ambicije a nešto i prsta sudbine, život Azru Kozličić usmerio u drugom pravcu. Ona kaže da se ni jednog trenutka nije pokajala što ga je posvetila deci i porodici, da joj je toplina doma dala daleko puniji smisao životu nego što bi joj to pružila muzika. Nju, kako reče, nikad nije zapostavila, već samo „odložila po strani“.

Beoshoes, Izeta Čavića 12, Vakuf

A onda je sudbina rešila da njen talenat vrati tamo gde su se u jednom trenutku mimoišli snovi i stvarnost, pa je i priča o božjem daru koji nosi od rođenja opet isplivala u prvi plan.

„ Sestre i brat smo taj „božiji dar“ nasledile od majke i oca. Brat Mirsad osim što lepo peva, još lepše piše pesme, ali niko se od nas nikada profesionalno nije bavio muzikom, iako je ona bila i ostala deo naših bića. Verujem da malo ljudi zna da je Dženan Lončarević pesmu „Prijepoljska zora“ snimio po tekstu koji je napisao Mirsad i zaista mi je jako imponovalo kada je Aco Pejović, koji je bio ;lan žirija u jednoj od emisija, istakao ovaj Misin talenat. Moj je okrila nastavnica Adila Topčibašić još tokom mog obrazovanja u nižoj Muzičkoj školi, gde sam učila da sviram harmoniku. Čak je roditeljima sugerisala da bih od opštine mogla dobiti stipendiju za dalji nastavak muzičkog obrazovanja.

Mislim da nisam imala dovoljno ambicije, a ušla sam i u godine kad se u meni javilo više interesovanja. Prijepolje je u vreme mog odrastanja nudilo mladim ljudima raznolik kulturni sadržaj i čini mi se da ga je bilo i previše za jednu tako malu sredinu. Sećam se da sam u to vreme nedelju dana provela na Kolarcu i slušala renesansnu muziku kako bih lakše odabrala repertoar koji je nudio tadašnji Dom revolucije. Aktivne su bile i sekcije a ja sam htela svugde da stignem, a uz put i zapevam. Onda sam u srednjoj školi otkrila hemiju i ona me je odvela do Prirodno – matematičkog fakulteta u Beogradu. Tu sam se priključila horu AKUD „Ivo Lola Ribar“ a kasnije i horu „Braća Baruh“… u to vreme upoznala sam i svog supruga, rešila da osnujem porodicu pa su fakultet i muzika ostali u drugom planu. Posvetila sam se porodici i privatnom biznisu a sa muzikom nastavila druženje kroz obrazovanje ćerki od kojih jedna svira klavir a druga flautu, otkrila nam je Azra Kozličić.

I ko zna da li bi ikad svoj talenat otrila drugima da nije bilo slučajnog poznanstva a kasnije i iskrenog prijateljstva sa sadašnjom suprugom Bore Đorđevića i jedne jesenje šetnje Kopaonikom, kada je Azra poneta osećanjima koje je u njoj probudilo šarenilo boja, zapevala.

Marketing

„ Pevala sam „A što ćemo ljubav kriti“ i to je snimila Borina supruga. Bora je kasnije snimak prosledio Žiki Jakšiću, od kog je ubrzo usledio poziv za učešće u emisiji. Ja   sam  oklevala i dvoumila se da popunim prijavu, ali su me pred „svršen čin“ doveli brat brat Mirsad i njegova ćerka koji su je popunili umesto mene i poslali produkciji. Od 800 prijavljenih kandidata samo nas 50 dobilo je priliku da uđe u emisiju i danas bi mi bilo žao da nisam doživela to iskustvo. Prijala mi je pažnja publike, to što su me ljudi počeli prepoznavati na ulici… što im dopao moj glas. Osim tog kratkog uživanja u trenucima slave, emisija nije ništa promenila u mom životu, osim što danas živim sa još čvršćim ubeđenjem da nisam pogrešila što je pevanje ostalo moja velika ljubav a ne životna profesija.

Kao nekog ko s lakoćom peva različite muzičke žanrove, Azru Kozličić pitali smo i šta misli o muzičkoj sceni Srbije?

„ Moja generacija je odrastala uz daleko kvalitetniju muziku od današnje. Iskreno, „ježim“ se od komercijalne muzike i ljudi koji misle da je postati pevač dovoljno samouzeti mikrofon u ruke. Danas se sluša sve i svašta i mislim da je mladim ljudima neophodna muzička edukacija. Zato sam se i odazvala pozivu Zvonka Mandića da kao član žirija učestvujem na BUM Fest – u Prijepolju, jer smatram da je manifestacija jedan od načina da se mladi upoznaju sa kvalitetnom muzikom i steknu određenu edukaciju, smatra Azra Kozličić koja je na Bum Fest došla u pratnji svog porodičnog prijatelja Bore Đorđevića, koji je takođe bio među članovima žirija.

Zauzvrat, Azra je prihvatila njegov poziv da gostuje na koncertu „Čorba se čuje bez struje“ koju grupa „Riblja čorba“ organuzuje povodom 40 godina svog postojanja.

O Prijepolju, onom iz „njene mladosti“ i ovom danas kaže:

„ Možda sam samo nostalgična, ali je „ono“ Prijepolje   definitivno bilo lepše i drugačije. Ovo današnje ima potrebu da se približi velikim gradovima i tu je negde, čini mi se, izgubilo šarm po kojem ga se sećam. Opet, svaki put kad ugledam svetla grada osetim neopisivu sreću i željno isčekujem susret sa rodbinom, komšijama, prijateljima …Čak i godine koje su me razdvojile od Prijepolja želim da premostim tako što ljude sa kojim sam odrasla i družila se i dalje doživljavam kao klince. Prosto, ne želim da prihvatim da su u međuvremenu odrasli i promenili se…Valjda se bojim se da bih tako izgubila uspomene na detinjstvo i mladost koju sam provela na obalama Lima, kaže Azra.

Veruje da su pred njom dani koje će moći da posveti sebi.

„ Deca su odrasla, završila fakultete i danas su uspešne u svom poslu. Verujem da će sada biti više vremena i za druženje sa muzikom. Ona je zapravo uvek bila moj verni pratilac a ono što sam zaključila tokom snimanja emisije jeste da život ljudima ume da priredi prelepa iznenađenja… pruži im šansu ili priliku za nove početke, kaže Azra Kozličić.

J. Beganović, List Polimlje

MARKETING

MAKEUP PRIJEPOLJE - 064 056 16 25