IZDVAJAMO ZA VAS

НЕМА ТИ ТУ ЛИЛЕ, РЕЦЕПТА, САМО ДОБРО РАДИШ И ДОБРО СЕ ’РАНИШ

август 25th, 2017 | Prijepolje
НЕМА ТИ ТУ ЛИЛЕ, РЕЦЕПТА, САМО ДОБРО РАДИШ И ДОБРО СЕ ’РАНИШ
Prijepolje
0

Зарадио пензију а никад није закаснио на посао и никад није био на боловању. Нема чак ни здравствени картон.“Мене шефови никад нису контролисали. Само нареде шта треба“.

Сви га знају као Лила. Ваљда зато што је свакога, посебно женску чељад, од мила зове лиле, ликице па му остао такав надимак.

У заслужену пензију отишао је након 30 година рада у Комуналном предузећу на пословима смећара. Нема куће у граду из чијег дворишта Лилове руке нису празнила канте нагомиланог отпада не остављајући иза себе ни једну кесу. Након радног времена исте те руке косиле су траву, окопавале вртове и цветњаке, грабиле баште, цепале дрва, припремиле потпалу, уносиле угаљ… Његови дани су и даље испуњени радом и на располагању је 24 сата кад год и коме год затреба овај „момак“ за све.

Лиле нема телефон, али га је лако наћи. Ради, у нечијем је дворишту или ливади. Шта ће му та справа, да га прекида у пола рада, а он, каже, увек нешто послује. Кад крене пролећно чишћење дворишта или припреме за зиму, Лиле је неизбежан сарадник, углавном чаршијских домаћица јер га, како каже кроз смех, младе, зову преко плота и „уговарају“ послове. А он ни једну не одбија, ни ону плавку, ни ону црнку, ни невесту, ни чиновницу, увек је по договору на радном месту, никада посао не оставља недовршен и све уради перфектно. И што је најинтересантније, Лиле нема ценовник. Наплати онолико колико домаћица процени. А може и без плаћања… Ипак, нико му никад, каже, није оста дужан. Ако и јесте, то је ова добричина заборавила.

До своје 33 – ће године радио је на породичном имању у Дренови помажући оцу око пољопривредних послова, као најмлађи син. Ту се научио раду, реду и одговорности. Онда је дошао позив из Завода за посао смећара. Оберучке је прихватио стално запослење. И поносио се јер се само луд стиди поштеног рада.

„Никад нисам закаснио на пос’о. Долазио сам увијек пола сата раније. Дизао сам се у 4 сата, спремао и пјешачио из Дренове два, два ипо сата, до Комуналног, после опет кући пјешице, сваког дана. Мене шефови никад нису контролисали. Само нареде шта треба и знају да ћу ја све урадити како ваља.То се прочуло. После посла бих настављао да радим на имању а од прије 15 година се више није могло пјешачити па сам се преселио у чаршију и наставио да радим исто, само код других,каже Лиле, у ретким тренуцима одмора док пијемо зелени чај пријатног укуса који је први пут пробао. И баш му се допао.

Лиле је напунио 67 година и осећа се, вели, баш као дванаестогодишњак, здрав је „к`о дрен“ и окретан као мачка:

„Немам картон нити знам како се то иде код доктора и шта треба. Никад нисам био болестан, никад нисам попио таблету или не д`о бог примио `некцију. Не боле ме, фала богу, ни руке ни ноге, само мало кољена кад дуже чучим:

„Нема ти туј лиле, рецепта. Само се добро `раниш, бијели мрс, кисело млијеко, згорели кајмак, зими шарена пршута, по једна – двије домаће ракије… каже Лиле, као да пркоси савременим нутриционистичким трендовима.

„Ракија ти је добра зими да се угријеш а љети да не добијеш сунчаницу, мрс да залијеш кости а пршута за снагу, да држи иксана, само се не ваља прејести, смеје се широком осмехом показујући здраве зубе:

„Никад додуше нисам волио цигаре, рибу, лубеницу, пиво и банане, све остало је добро. И човек треба да ради, мора стално да се креће и важно је да буде задовољан са оним што ради и шта има. И не треба да се сјекира за свашта“.

Не зна зашто се није оженио.Али не жали:

„Ра`ат сам, нико ме не омета, не ремети…Кад дођем кући нико ме не сјекира, не пита с ким сам био, шта сам радио,што нисам ово, што нисам оно…“

Смејемо се обоје и док прича као је био велики, крупан, јак и здрав када је пошао у први разред:

„Откуд знам кол`ко сам им`о година. Није ни мајка знала кад ме родила. Знам да нисам мог`о да станем у клупу па су ми доносили столицу да сједим поред клупе. Учитељица ми је била нека Милунка Папић, мислим да се плашила од мене и ако сам ја био миран и послушан“.

Смех постаје још гласнији јер нам се придружује Зекара, као контакт особа за наш „сретан састанак и разговор“, који је иначе, највише волео и воли, да ради са Лилом:

„Лиле је прави радник, ударник, са њим нема лошег посла. Да се данас као некад додељују оне првомајске наград, Лиле би био први на списку и за ударничку значку“ тврди Зец, погађајући идеју са којом смо и кренули на уговарање овог релаксирајућег сусрета са Лилом, човеком исправних погледа, чисте душе, дубоког поштења и честитости и исконске енергије. Али, разговору никад краја а њега чека посао код једне младе. Иде по свој трнокоп, јер признаје само свој алат, своју секиру, своју косу и своје руке.

М.Ц. List Polimlje

(„Полимље“, мај 2015)

MARKETING

MAKEUP PRIJEPOLJE - 064 056 16 25